Летовање у Црној Гори након 10 година.
Како ћу га памтити:
-
По спаваћим колима и путовању возом! Врло узбудљиво и
динамично! Комфорно, у односу на аутобус, али доста скупље (повратна карта за
4-члану породицу је 22 000 динара, што је права ситница, признаћете). Ипак,
деца су уживала, била весела и, што је
најважније, одморна и наспавана! Вреди сваку
пару.
-
Баш због тог воза смо и одлучили да идемо у ЦГ, иначе
преферирамо Грчку. Ипак, подсетила сам се да је у ЦГ море доста сланије, плаже
каменитије, али без шкољки и преко потребне хладовине, а маркети прескупи.
-
Ићи на море у августу само по себи носи бројне
ризике. Претпоставимо да је у то време свуда паклено вруће, па се подразумева
да ће и у Црној Гори да гори и земља и море, ако може тако да се каже. Ипак,
оно што ме је највише избедачило су огромне гужве. Свуда људи, миле као мрави,
од јутра до сутра. Гурају се оним својим сунцобранима и фрижидерима за плажу,
душецима и гумама и мишићима, и будибокснама шта све људи не носе на плажу. А онда
се тамо прже по цео дан. Одлазе са малом децом у сред поднева, кувају се и
крчкају, роштиљају и окрећу као на ражњу, да се види кад се врате кући колико
су поцрнели. Да се човек крсти и левом и десном. То ми је најнегативнији утисак
са летовања, људи. Пржени, крчкани и печени. У јату. У роју. У енормним
количинама. А шта бих ја хтела? Приватну плажу, без игде икога? Ех, камо лепе
среће!
-
Црногорци немају ништа своје. У продавницама могу се
купити производи искључиво из Србије, или Македоније. Црногорско сам видела
само неко брашно (откуд њима жито?) и со (то већ разумем). Месаре не постоје,
нити било где можете купити свеже месо па га припремити код куће. Можете само
да ручате у ресторану, што негде можете да добијете за 5 евради по особи од
чорбе до десерта, што и није тако лоше. Углавном, пице и пљескавице су од 1е до
3е. Ми смо углавном јели сладолед и било нам је супер.
-
Једном смо отишли и до Сутомора аутобусом и то нам је
била својеврсна авантура. Не идемо никад колима на далека путовања, мислим да
је много повољније и паметније ићи на одмор колективним превозом, ако већ не
можете авионом, онда бар возом. Зато нисмо могли да се шврћкамо од места до
места колима, а и не бисмо имали бог зна шта да видимо, али отићи једном у
суседно летовалиште није на одмет. Покајали смо се чим смо стигли. Још веће
гужве него у Чању, а на плажи немаш где иглу да спустиш. Хаос!
-
Од сувенира нисам купила ама баш ништа. Нисам имала
никакву жељу. Ништа ми се није свидело, ни магнети, ни шоље, ништа. Баш сам
била надрндана, сад видим. Не знам зашто. Мислим да више нећемо ићи у Црну
Гору.
-
Једном смо ишли и на базен, што је испала супер
идеја. Било нам је забавно, били смо сами и коначно смо могли да пливамо а да
се ни са ким не лактамо.
