Новогодишња еуфорија

Како сам старија, моје интересовање за новогодишње празнике све више опада, као и узбуђење и ишчекивање истих. Приметила сам да ни своје рођендане више не региструјем, бар не са оним жаром као раније. Само прокоментаришем: „А-ха, данас је тај дан. Могла бих да направим торту, деца ће се радовати!“ И то је то.

Све је то, ваљда, нормално. Старији смо, имамо толико година иза себе да схватамо да су то дани као и сви други и да не треба правити велику фешту око тога. Наравно да се кићење јелке подразумева, као и поклони, честитке које се више не шаљу, а некад су ми предетављале велику радост док сам их са мамом писала и слала рођацима и пријатељима. Неки обичаји треба да се поштују и чувају, док бих неке хтела једноставно да преспавам.

Ни ове године нећемо ићи на дочек иако смо планирали. То не би био дочек у неком ресторану, уз музику, јеће и пиће и уз обавезну шљокицаву тоалету и фризуру. Хтели смо да идемо на неко планинарење које је обухватало и дочек Нове године, али више боравак у природи, шетње, преко потребан одмор за тело и душу. Нажалост, сва места за ту туру су попуњена, касно смо на ту понуду наишли и опет нам преостаје само да седимо код куће. Искрено, мени се тај сценарио и свиђа јер сам ја кућни тип. Не волим ватромете, петарде ме излуђују, гужва, невероватна срећа пијаних и еуфоричних људи ми је претерана. Сва бих то да мимоиђем и избегнем. Не желим да се мотам више по клубовима и дискотекама, нисам тинејџерка. Волела бих да одем негде, али где нема толико људи и да из даљине, са врха неке планине гледамо ка хоризонту како се тамо негде нешто сјаји и где се у дну тога налазе неки људи који се радују доласку нечег тако обичног и већ виђеног.

Сва та новогодишња куповина, трошење пара на поклоне, спремање велике количине хране која ће нам само касније представљати проблем по мом мишљењу треба да се избегне. Уместо што чекамо празнике да се веселимо и обрадујемо друге, можемо то урадити и знатно раније. Зашто да чекамо нечији рођендан да бисмо му купили скупоцени поклон? Зашто чекати Нову годину да бисмо децу обрадовали пакетићима. Кад год нам се укаже прилика, требало би чинити нешто лепо за друге. Моја деца су почетком новембра пожелела да оките јелку и ја сам им дозволила. Одмах смо је распаковали, саставили, извадила сам им украсе и дозволила да је само оките. Вртели су се око ње цео дан, стављали украсе, скидали их, премештали, а на крају смо ставили и лампионе које су шкљоцали цело вече и мењали им брзину светлуцања. Једно обично вече може да буде узбудљиво и весело када се проведе са пријатељима.

Нова година је одавно превазиђена. Томе могу да се радују још само деца, што је разумљиво, и њима треба посветити сву пажњу током ових празника. Деда Мраз је неко ко их воли и ко мисли на њих. Он жели да их награди што су током целе године били добри и да их обрадује лепим поклонима. То су обичаји које треба сачувати (иако нису српски, не треба ситничарити).