Vrnjačka banja za dve osobe

Da li vam se dešava da vas zovu raznorazne agencije sa neverovatno povoljnim ponudama? Mene u poslednje vreme stalno.

Prva od takvih bila je upravo ova. Ljubazna gospođa preko telefona ponudila mi je neverovatnu nagradu, produženi vikend za dve osobe u Vrnjačkoj banji potpuno besplatno, naravno, ako odgovorim tačno na postavljeno pitanje. Pitanje je bilo vrlo lako, zapravo, ispod koje planine leži Vrnjačka banja? Hiljadu puta bila tamo, naravno da znam, Goč. Bravo, dobili ste nagradu, a vaučer možete da podignete u toj i toj kafani sutra uveče gde će se održati prezentacija naših proizvoda. Ne morate ništa da kupite, a možete da povedete još neku osobu na večeru koja je potpuno besplatna. A zašto vi dajete sve to za džabe ako nije tajna? Mi se, gospođo, samo promovišemo. Slobodno dođite, tamo će biti naš promoter i sigurno ćete se lepo provesti.

U redu, što da ne. Mama i ja smo, ni krive ni dužne,  zajedno otišle na tu besplatnu večeru da vidimo u čemu je trik i da li stvarno u ovo vreme nešto ima za džabe, više iz radoznalosti, sa dozom rezervisanosti u slučaju da je neka prevara. Kad tamo, sve fini ljudi, isto pozvani na besplatnu klopu, prezentacija urađena super, svaka čast za menadžera prodaje koji je svoj posao uradio fantastično, ali da skratim priču. U pitanju je promocija proizvoda izrađena od vune australijskih ovaca, pošto ove naše ovce ne trpe tako velike vrućine kao što su tamo, pa njihova vuna ne može da se koristi za izradu tako kvalitetnih prekrivača i ćebića koji koštaju budibogsnama, da padneš u nesvest. Imaju sve, jorgane, jastuke, ćebad, naddušeke, pojaseve za kičmu, sa magnetima i bez, i sve to u maloprodaji košta kao nečija prosečna godišnja plata, ali specijalno te večeri imamo popust koji treba da iskoristimo. Na primer, naddušek  veličine 80 x 200 ima regularnu cenu, ako sam dobro zapamtila, 128 000 dinara, ali sa ovim popustom 45 000, iliti nekih 400 evra. Povoljno, nema šta, ako se podeli na ne znam ti ni ja koliko rata. Kako su nam objasnili, ima logike. Treba ulagati u zdrav život, jer ako ne čuvamo zdravlje, kasnije ćemo silne pare davati za lekove i banje, ali ko može bilo šta da nam garantuje? I kako neko može od prosečnog penzionera ili običnog radnika da traži toliki novac za krpe, kad jedva sastavlja kraj s krajem?

Da ne bude da ništa nismo htele da kupimo, uzele smo taj pojas za leđa i neki gel protiv bolova koji leči sve, i ipak potrošile 3000 dinara, sitnica, ali i dobile vaučer za Vrnjačku banju.

Ali da se razumemo, ako su vam telefonom javili da je vaučer za dve osobe, to nije baš sasvim tačno, već 1 + 1, odnosno jedan plaća, a drugi ide za džabe. I to minimum za tri noćenja sa doručkom, što je 4500 dinara ukupno, po 1500 dnevno, a put naravno sami plaćamo.

Zna se da sve mora da se plati, ali u ovakvim slučajevima ono što je besplatno može i da se preplati. Sve bi bilo u redu da se u stvari ne radi o jednoj običnoj prevari. Odlučim da pozovem broj sa vaučera i rezervišem trodnevni aranžman u Vrnjačkoj banji, kad mi se na prvi broj od dva ponuđena sa vaučera javi žena koja nema nikakve veze s tim, već kaže da je greška. Na drugi broj mi je već odgovorila gospođa koja ima veze s tim i ljubazno mi sve objasnila: da prvo moram da uplatim 4500 dinara, ali ne na račun u banci koji je naveden na vaučeru, već preko Postneta na mobilni nekog lika koji uopšte nije spominjan u celoj ovoj priči; kad uplatim novac, da sačekam da prođe jedan dan, da bi ona te pare mogla da podigne, pa da pozovem tek sutradan da rezervišem boravak u njihovom hotelu. Na sve to ja sam rekla samo: „Hvala“. A trebalo je da kažem nešto drugo.

Trebalo je da kažem da je sve to jedan čist bezobrazluk, da se boravak u hotelu nikada ne plaća unapred, i to Postnetom bez ikakve garancije, i kako mogu da uplatim unapred kad ne znam za kad ću moći da rezervišem boravak u njihovom hotelu. Možda mi ne odgovara nijedan od ponuđenih datuma, jer zaboravih da napomenem, vaučer se mora iskoristiti do kraja aprila.

I tako, kad sam malo bolje razmislila i popričala sa ukućanima, zaključila sam da od svega toga nema ništa, da ništa nije za džabe, a može da bude i skuplje nego što jeste. Zato, Vrnjačka banjo, do sledećeg viđenja, o našem trošku. Besplatno?! Neka, hvala lepo!