Немам обичај да се информишем о некој земљи пре путовања, али овога
пута сам то урадила. Бојала сам се да кад одем у Будимпешту не пропустим да
видим нешто значајно па да се после кајем због тога, као што је раније био случај. Претражила сам по сајтовима шта се нуди од
информација и личних доживљаја и била задовољна оним што сам прочитала. Све је
лепо, Будимпешта је прелеп град, има свашта да се види, да се поједе, попије,
да се купе сувенири, кобасице и сиреви, Ваци улица је сјајна и сва у шљокицама,
и да не набрајам више. Наоружана свим овим информацијама спремно сам кренула у
још једну авантуру сигурна да идем један корак испред времена, све док нисам
крочила у њихову буђаву земљу.
Када помислите да идете у Европску унију, вероватно не размишљате о
томе да може нешто баш ружно да вам се деси. Посебно кад је Мађарска у питању.
Допадала ми се њихова политика, свиђа ми се што су тако строги по питању
имиграната и што чувају своју културу. Будимпешта заиста јесте прелеп град, има
доста знаменитости, тргова, мостова, све је монументално да ти застане дах,
посебно за неког ко не путује толико често ван своје земље.
Ни храна ноје лоша,
посебно њихов гулаш (који, истини за вољу, ни ја не спремам ништа лошије), као
и торте, колачи, мада нисам много испробавала. Што се хране тиче, увек се
трудим да будем скромна.
Разлог због кога сам посебно љута на Мађаре је што су неовејани
лопови!!! То нисам нигде прочитала, ни на једном сајту. Свуда су биле доступне
информације да за један евро можеш да добијеш око 300 форинти и да новац можеш
да замениш било где. Оно што нигде нисам прочитала је да они званично (и
легално!) у свакој мењачници узимају провизију од 10%!!! Такође, нигде курс
није исти, као код нас, бар уједначен, него у једној је 240, у другој 245
форинти, а на трећем месту 295 форинти. Кад вам одбију провизију од 10% за 10
евра никад не можете да добијете ни приближно 3000 форинти. Апсурдно је то да
су Мађари у Европској унији и да је у ствари званична валута евро, али скоро нигде
у продавницама не можете да плаћате у еврима, само у форинтама. Ако вам
случајно дозволе да платите у еврима, кусур вам враћају у форинтама, а то може
да буде колико они хоће, јер рачунају курс по сопственом нахођењу. Са Мађарима
треба бити веома вешт јер су превејани лопови и у првом сусрету са њима не
знате шта може да вас снађе. Након неколико непријатности схватите с ким имате
посла и онда није тешко изборити се с њима, али ја у првом тренутку нисам имала
појма какви су то људи.
Нас сви пљују и псују, причају о нама све најгоре, али ми смо за њих
богови. Ниједан странац неће из наше земље отићи покраден и незадовољан.
Гостопримљиви смо и љубазни, посебно према странцима, а поред тога и не
крадемо. Можда ћемо се око странаца потрудити мало више јер ћемо очекивати већи
бакшиш, али код нас су бар цене фиксне и нећемо урачунати седење у кафићу у
цену. У мењачницама је скоро свуда исти курс, а провизија се не рачуна. Чуј,
провизија! Какав безобразлук!
Друго, врло су нељубазни, бескрупулозни и безобразни. Ако кренете у
неку расправу са њима, праве се мутави, као не знају енглески и све мељу на
оном њиховом одвратном језику који нема везе ни са једним другим и на крају се
окрену и оду. Ако уђете у њихов локал, неће вас одмах услужити, посебно ако сте
Срби, и по погледу и понашању схватићете да вас сматрају људима другог или
трећег реда.
О Мађарима након овог путовања мислим све најгоре. Поред тога што су
лопови и преваранти, аљкави су и немарни, улице су им прљаве, а по ресторанима
и хотелима знају да послуже и буђав хлеб. Неуслужни су, негостопримљиви,
туристе не цене за људе, гледају само како на превару да им узму новац.
Кажу за Мађаре да воде порекло ох Хуна и куну се у Атилу Бича Божјег
као у свог претка и родоначелника. Римљани су им оставили нешто од своје
културе, али највише треба да захвале Аустријанцима на архитектури и
колко-толко на култури, јер без њих би они били само обични Цигани који су се
из Азије довукли на ове пределе и са собом донели своју освајачку политику.
Мађарску ћу убудуће заобилазити у широком луку, а можда ћу само проћи
кроз њу на путу до Немачке или неке друге цивилизоване земље. Грци су за њих
цареви, а Италијанима нису ни до колена.
