Чији је
ово рођендан и колико година слављеник пуни? Да је уместо ове нуле јединица,
онда би можда и била дилема. Могао би неко да пуни 14 година, а не 41, али у
овом случају дилеме нема. Неко (а тај неко сам ја) пуни 40 годиница, је, је,
је...
Да ли
је са годинама дошла и памет, то не знамо, али се надам да су искуство и свест
учинили своје и оставили мало трага у мојој глави и да се грешке које се
дешавају, иначе, у младости неће дешавати у старости. Осећам да сам свеснија
својих поступака, обазривија у опхођењу са другима, али и слободнија у
исказивању сопственог мишљења, па и осећања. Искрено, осећам се много, много
боље него кад сам пунила 20. Физички
можда не, јер ипак сам била и млађа, и мршавија, и затегнутија, али психички
сам много стабилнија него тада. Кад имате 20, то повлачи са собом и много
проблема, несигурности, обавеза, страхова. Све то утиче на психу која је у том
периоду јако крхка и нестабилна и ако се препустите својим страховима, све може
да оде у неповрат. Хвала богу, тај критични период је успешно превазиђен и
сада, када сам дуплирала ову цифру, искрено могу да кажем да живот почиње у
40-ој! Човек овога може да постане свестан у било ком тренутку у животу, важно
је да прихвати себе, схвати да живот јесте леп и да га треба живети слободно.
Откако
сам добила децу, на своје рођендане сам престала да обраћам пажњу. Било какву. То
је за мене постао дан као и сваки други. Чини ми се да за прошли нисам ни торту
направила, нити ми је ко честитао, осим мојих најближих. Не користим друштвене
мреже па тако нема ни оних подсетника за моје пријатеље да је данас врло
значајан дан, тако да тај дан нико није приметио као „важан“. Шалу на страну,
заиста је тако. Па и мени се десило скоро да сам заборавила својој врло блиској
пријатељици да честитам рођендан и заиста ми је било криво због тога, али након
извињења и објашњења зашто се то десило, било ми је за нијансу лакше. Чињеница је
да смо преокупирани обавезама и другим важним стварима да бисмо памтили било
чије рођендане, па чак и своје. Зато је Фејсбук добар јер вас подсети да не
заборавите нечији рођендан, али опет не треба заборавити чињеницу да је то
вештачко памћење, па шта је од свега тога истина? Мени је, заправо, олакшање то
што у мом случају нема лажних честитки. Ја волим кроз живот да идем инкогнито,
смета ми било чија пажња, нисам вешта у узвраћању поздрава, и зато ми је драго
што ми не звони стално телефон и не морам никоме да се јављам.
Знам
да моји родитељи неће заборавити (јер сам их претходног дана већ подсетила, шта
да се ради, ипак су у годинама), као ни мој мужић, а ни моје најбоље другарице.
Остали стварно могу слободно да забораве, уопште им не замерам.
Рођендани
су опет идеална прилика да се испробају нови укуси. Пошто сам данас слободна,
већ сам направила једну симпатичну салату од туњевине, шарених макарона и још
нечега, а касније ћу направити Цезар салату. Торта се од синоћ хлади у
фрижидеру и спрема за госте, и имамо још пиво и сокиће за децу. То је то,
уживанција. Лако је кад ти рођендан пада у лето (које, истини за вољу, почиње сутра)
па можете да спремите лагану и укусну храну од свежег воћа и поврћа. Нема грицкалица
и газираних сокова, то избегавамо.
Мој рођендански
мени можете видети овде.