Чањ, 2018.

Летовање у Црној Гори након 10 година.

Како ћу га памтити:

-          По спаваћим колима и путовању возом! Врло узбудљиво и динамично! Комфорно, у односу на аутобус, али доста скупље (повратна карта за 4-члану породицу је 22 000 динара, што је права ситница, признаћете). Ипак, деца су уживала, била весела и, што је најважније, одморна и наспавана! Вреди сваку пару.

-          Баш због тог воза смо и одлучили да идемо у ЦГ, иначе преферирамо Грчку. Ипак, подсетила сам се да је у ЦГ море доста сланије, плаже каменитије, али без шкољки и преко потребне хладовине, а маркети прескупи.

-          Ићи на море у августу само по себи носи бројне ризике. Претпоставимо да је у то време свуда паклено вруће, па се подразумева да ће и у Црној Гори да гори и земља и море, ако може тако да се каже. Ипак, оно што ме је највише избедачило су огромне гужве. Свуда људи, миле као мрави, од јутра до сутра. Гурају се оним својим сунцобранима и фрижидерима за плажу, душецима и гумама и мишићима, и будибокснама шта све људи не носе на плажу. А онда се тамо прже по цео дан. Одлазе са малом децом у сред поднева, кувају се и крчкају, роштиљају и окрећу као на ражњу, да се види кад се врате кући колико су поцрнели. Да се човек крсти и левом и десном. То ми је најнегативнији утисак са летовања, људи. Пржени, крчкани и печени. У јату. У роју. У енормним количинама. А шта бих ја хтела? Приватну плажу, без игде икога? Ех, камо лепе среће!

-          Црногорци немају ништа своје. У продавницама могу се купити производи искључиво из Србије, или Македоније. Црногорско сам видела само неко брашно (откуд њима жито?) и со (то већ разумем). Месаре не постоје, нити било где можете купити свеже месо па га припремити код куће. Можете само да ручате у ресторану, што негде можете да добијете за 5 евради по особи од чорбе до десерта, што и није тако лоше. Углавном, пице и пљескавице су од 1е до 3е. Ми смо углавном јели сладолед и било нам је супер.

-          Једном смо отишли и до Сутомора аутобусом и то нам је била својеврсна авантура. Не идемо никад колима на далека путовања, мислим да је много повољније и паметније ићи на одмор колективним превозом, ако већ не можете авионом, онда бар возом. Зато нисмо могли да се шврћкамо од места до места колима, а и не бисмо имали бог зна шта да видимо, али отићи једном у суседно летовалиште није на одмет. Покајали смо се чим смо стигли. Још веће гужве него у Чању, а на плажи немаш где иглу да спустиш. Хаос!

-          Од сувенира нисам купила ама баш ништа. Нисам имала никакву жељу. Ништа ми се није свидело, ни магнети, ни шоље, ништа. Баш сам била надрндана, сад видим. Не знам зашто. Мислим да више нећемо ићи у Црну Гору.

-          Једном смо ишли и на базен, што је испала супер идеја. Било нам је забавно, били смо сами и коначно смо могли да пливамо а да се ни са ким не лактамо.

Мелем за бронхитис

Чујем ја пре нека два месеца за мелем за бронхитис и бронхијалну астму, а на биљној бази, намењен за све узрасте, са циљем „разбијања“  и избацивања секрета природним путем, односно искашљавањем или преко столице. Жена која ми га је препоручила се клела у њега како јој је дете од тога „продисало“ и очистило плућа. Одлучим се и ја да га поручим, за почетак само за једно дете, па ако стварно делује, поручићемо и за друго.

Стигне нама тај мелем, има можда месец дана од тада, почнемо одмах да га користимо, мислим да га дајемо детету, по једну кашичицу пре оброка, четири пута на дан прве недеље, па онда по три. Мелем се састоји од три тегле које треба тим темпом да се потроше за 20-25 дана. Већ после три-четири дана требало би дете да почне да слинави, кашље и полако избацује накупљен секрет.

Прођоше та три-четири дана, прође и цела недеља, па друга, стигосмо до половине треће тегле и  – ништа. Дете се није ни закашљало. Ма ништа. Да ли јој је боље? Стварно не знам. Можда није ништа избацила јер ништа није ни имала на плућима? Можда. Можда сам ја од оних мајки паничарки које све желе да пробају што је добро за децу, не размишљајући да ли је то добро и за моје дете.

Моја деца су онако болешљива, добију и температуру, али више од три-четири пута годишње нису болесна. Осим тога, нисам сигурна да су имала бронхитис, али сам мислила да им мало побољшам имунитет и отпорност организма. Очигледно сам погрешила јер то није било за то.

Мелем иначе кошта 3100 динара, плус 200 динара колико треба да даш возачу аутобуса јер га продавац не шаље на другачији начин. Није то скупо кад је за здравље. Не жалим се за паре, стварно не. Не жалим се уопште, само ми је дошло да напишем овај текст да саберем мисли и да видим о чему се ради (читај: ко је овде луд).

Опет кажем, нису то неке паре кад је за лек, али кад је за ФИЛ ЗА ЧОКОЛАДНУ ТОРТУ, онда се питам да није ипак мало прескупо.

Људи, стварно не знам да ли то тако треба да изгледа, али оно што сам ја својој ћерки давала као лек је мешавина шлага, какаоа и шећера! Мислим да је ту и тамо залутала негде и нека травчица, не знам која, мада сам више пута пробала да распознам, не знам. Узмем и ја понеку кашичицу заједно са њом, прво да пробам каквог је укуса, а онда и да се засладим, јер оним темпом она сама не би појела те три тегле ни за два месеца. Кашичица њој, кашичица (две) мени. Нити кашље она, нити ја.

Могла сам да додам још и за коре па да направим торту, па сви да се засладимо ко људи. Кад је бал...

Ипак мислим да смо добро прошли. Неки су својој деци давали сону киселину јер им је неко рекао да је то лек, тако да...

Dior POISON

• ... Ostala sam bez teksta... Ovo je predivno! Oduševljena sam ovim mirisima. Sinoć sam slučajno bila u prilici da probam parfem na točenje Dior Poison i odjednom me je preplavio talas sreće. Ja nisam neki stručnjak za parfeme i ne znam iz kojih se nota sastoji, ali bolji miris odavno nisam osetila (još od Žan Pol Gotjea, a to je bilo davno). Još interesantnija stvar je što je postojan i intezivan. Obično kad stavim neki parfem (a to je uglavnom neki Oriflame), nestane za čas. Toliko sam para podavala na njihove skupe parfeme, a sve je otišlo u etar. Što bi rekao onaj iz filma Lepa sela lepo gore:" Već treći put stavljam ovo sranje, lapi mi stalno". 😀 Prezadovoljna sam, neopisivo srećna i osećam se tako seksi. A bila sam ubeđena da su upravo ovi parfemi na točenje škart roba za siromahe, međutim, iako je jeftin (bočica od 18ml košta 250 din.), uopšte nije loša roba. 🎶🎶🎶🎶
•  
•  
  

Новогодишња еуфорија

Како сам старија, моје интересовање за новогодишње празнике све више опада, као и узбуђење и ишчекивање истих. Приметила сам да ни своје рођендане више не региструјем, бар не са оним жаром као раније. Само прокоментаришем: „А-ха, данас је тај дан. Могла бих да направим торту, деца ће се радовати!“ И то је то.

Све је то, ваљда, нормално. Старији смо, имамо толико година иза себе да схватамо да су то дани као и сви други и да не треба правити велику фешту око тога. Наравно да се кићење јелке подразумева, као и поклони, честитке које се више не шаљу, а некад су ми предетављале велику радост док сам их са мамом писала и слала рођацима и пријатељима. Неки обичаји треба да се поштују и чувају, док бих неке хтела једноставно да преспавам.

Ни ове године нећемо ићи на дочек иако смо планирали. То не би био дочек у неком ресторану, уз музику, јеће и пиће и уз обавезну шљокицаву тоалету и фризуру. Хтели смо да идемо на неко планинарење које је обухватало и дочек Нове године, али више боравак у природи, шетње, преко потребан одмор за тело и душу. Нажалост, сва места за ту туру су попуњена, касно смо на ту понуду наишли и опет нам преостаје само да седимо код куће. Искрено, мени се тај сценарио и свиђа јер сам ја кућни тип. Не волим ватромете, петарде ме излуђују, гужва, невероватна срећа пијаних и еуфоричних људи ми је претерана. Сва бих то да мимоиђем и избегнем. Не желим да се мотам више по клубовима и дискотекама, нисам тинејџерка. Волела бих да одем негде, али где нема толико људи и да из даљине, са врха неке планине гледамо ка хоризонту како се тамо негде нешто сјаји и где се у дну тога налазе неки људи који се радују доласку нечег тако обичног и већ виђеног.

Сва та новогодишња куповина, трошење пара на поклоне, спремање велике количине хране која ће нам само касније представљати проблем по мом мишљењу треба да се избегне. Уместо што чекамо празнике да се веселимо и обрадујемо друге, можемо то урадити и знатно раније. Зашто да чекамо нечији рођендан да бисмо му купили скупоцени поклон? Зашто чекати Нову годину да бисмо децу обрадовали пакетићима. Кад год нам се укаже прилика, требало би чинити нешто лепо за друге. Моја деца су почетком новембра пожелела да оките јелку и ја сам им дозволила. Одмах смо је распаковали, саставили, извадила сам им украсе и дозволила да је само оките. Вртели су се око ње цео дан, стављали украсе, скидали их, премештали, а на крају смо ставили и лампионе које су шкљоцали цело вече и мењали им брзину светлуцања. Једно обично вече може да буде узбудљиво и весело када се проведе са пријатељима.

Нова година је одавно превазиђена. Томе могу да се радују још само деца, што је разумљиво, и њима треба посветити сву пажњу током ових празника. Деда Мраз је неко ко их воли и ко мисли на њих. Он жели да их награди што су током целе године били добри и да их обрадује лепим поклонима. То су обичаји које треба сачувати (иако нису српски, не треба ситничарити).

Само да знате, Мађари су велики лопови

Немам обичај да се информишем о некој земљи пре путовања, али овога пута сам то урадила. Бојала сам се да кад одем у Будимпешту не пропустим да видим нешто значајно па да се после кајем због тога, као што је раније био случај.  Претражила сам по сајтовима шта се нуди од информација и личних доживљаја и била задовољна оним што сам прочитала. Све је лепо, Будимпешта је прелеп град, има свашта да се види, да се поједе, попије, да се купе сувенири, кобасице и сиреви, Ваци улица је сјајна и сва у шљокицама, и да не набрајам више. Наоружана свим овим информацијама спремно сам кренула у још једну авантуру сигурна да идем један корак испред времена, све док нисам крочила у њихову буђаву земљу.

Када помислите да идете у Европску унију, вероватно не размишљате о томе да може нешто баш ружно да вам се деси. Посебно кад је Мађарска у питању. Допадала ми се њихова политика, свиђа ми се што су тако строги по питању имиграната и што чувају своју културу. Будимпешта заиста јесте прелеп град, има доста знаменитости, тргова, мостова, све је монументално да ти застане дах, посебно за неког ко не путује толико често ван своје земље. 

 

Ни храна ноје лоша, посебно њихов гулаш (који, истини за вољу, ни ја не спремам ништа лошије), као и торте, колачи, мада нисам много испробавала. Што се хране тиче, увек се трудим да будем скромна.

Разлог због кога сам посебно љута на Мађаре је што су неовејани лопови!!! То нисам нигде прочитала, ни на једном сајту. Свуда су биле доступне информације да за један евро можеш да добијеш око 300 форинти и да новац можеш да замениш било где. Оно што нигде нисам прочитала је да они званично (и легално!) у свакој мењачници узимају провизију од 10%!!! Такође, нигде курс није исти, као код нас, бар уједначен, него у једној је 240, у другој 245 форинти, а на трећем месту 295 форинти. Кад вам одбију провизију од 10% за 10 евра никад не можете да добијете ни приближно 3000 форинти. Апсурдно је то да су Мађари у Европској унији и да је у ствари званична валута евро, али скоро нигде у продавницама не можете да плаћате у еврима, само у форинтама. Ако вам случајно дозволе да платите у еврима, кусур вам враћају у форинтама, а то може да буде колико они хоће, јер рачунају курс по сопственом нахођењу. Са Мађарима треба бити веома вешт јер су превејани лопови и у првом сусрету са њима не знате шта може да вас снађе. Након неколико непријатности схватите с ким имате посла и онда није тешко изборити се с њима, али ја у првом тренутку нисам имала појма какви су то људи.

Нас сви пљују и псују, причају о нама све најгоре, али ми смо за њих богови. Ниједан странац неће из наше земље отићи покраден и незадовољан. Гостопримљиви смо и љубазни, посебно према странцима, а поред тога и не крадемо. Можда ћемо се око странаца потрудити мало више јер ћемо очекивати већи бакшиш, али код нас су бар цене фиксне и нећемо урачунати седење у кафићу у цену. У мењачницама је скоро свуда исти курс, а провизија се не рачуна. Чуј, провизија! Какав безобразлук!

Друго, врло су нељубазни, бескрупулозни и безобразни. Ако кренете у неку расправу са њима, праве се мутави, као не знају енглески и све мељу на оном њиховом одвратном језику који нема везе ни са једним другим и на крају се окрену и оду. Ако уђете у њихов локал, неће вас одмах услужити, посебно ако сте Срби, и по погледу и понашању схватићете да вас сматрају људима другог или трећег реда.

О Мађарима након овог путовања мислим све најгоре. Поред тога што су лопови и преваранти, аљкави су и немарни, улице су им прљаве, а по ресторанима и хотелима знају да послуже и буђав хлеб. Неуслужни су, негостопримљиви, туристе не цене за људе, гледају само како на превару да им узму новац.

Кажу за Мађаре да воде порекло ох Хуна и куну се у Атилу Бича Божјег као у свог претка и родоначелника. Римљани су им оставили нешто од своје културе, али највише треба да захвале Аустријанцима на архитектури и колко-толко на култури, јер без њих би они били само обични Цигани који су се из Азије довукли на ове пределе и са собом донели  своју освајачку политику.

Мађарску ћу убудуће заобилазити у широком луку, а можда ћу само проћи кроз њу на путу до Немачке или неке друге цивилизоване земље. Грци су за њих цареви, а Италијанима нису ни до колена.